Možda ste čuli za termin rage bait, a u slučaju da niste svakako ste se na internetu susreli sa sadržajem koji on opisuje. Evo kako ga definiše Oksford:
(n.) Online content deliberately designed to elicit anger or outrage by being frustrating, provocative, or offensive, typically posted in order to increase traffic to or engagement with a particular web page or social media account.
U pitanju je sadržaj namerno osmišljen da kod čitalaca izazove negativne reakcije, kao što su frustracija ili bes (rage). Oni koji na društvene mreže postavljaju ovakav sadržaj imaju za cilj da nas „namame“ (bait) da, vođeni emocijama, reagujemo. Bez obzira da li samo kliknemo ili pored toga komentarišemo i delimo, mi se uključujemo (engage) i podižemo vidljivost njihovog sadržaja.
Često je slučaj da se ni sami autori ne slažu sa porukom koji šalju sadržajem koji koriste kao mamac. Za njih se i kod nas koristi termin internet trol (troll). Zato savetujemo: nemojte hraniti trolove (do not feed the trolls). Pored toga što konzumiranje ovakvog neautentičnog sadržaja (content) može imati negativan uticaj na nas same, mi širimo njegov domet (reach) čak i ostavljanjem negativnih reakcija. Marketiški stručnjaci se nadaju upravo tome da će kontroverza izazvati lačanu reakciju i učiniti njihov sadržaj viralnim.
Umesto da im pomažete u tome, usmerite svoju pažnju na nešto što Vas čini srećnim. Možda bi to moglo biti učenje stranog jezika u našoj srećnoj školi? Već ste naučili nekoliko reči čitajući ovaj tekst. 🙂
064 9709177